Борба против лажних вести: Методологије верификације у редакцијама Србије
Катарина Вукићевић
Проблем дезинформација у Србији достигао је нову димензију у 2025–2026. периоду, делом захваљујући брзом ширењу генеративних ВИ алата способних за производњу убедљиво изгледајућих лажних текстова, слика и видео-снимака. Залара истраживање спроведено у сарадњи са Nikolom Stеvanovićem, специјалистом за факт-чекинг, анализира методологије верификације које примењују редакције у Србији.
Екосистем дезинформација у Србији: основни обриси
Мониторинг Залара за период јануар–јун 2026. идентификовао је 1.247 јединствених дезинформативних наратива са значајним досегом у српском информационом простору. Највећи удео (38%) чиниле су дезинформације о здравственим темама, следе политичке (29%), спољнополитичке (18%) и економске (15%). ТикТок и Телеграм идентификовани су као доминантни канали за примарну дистрибуцију, с Facebook-ом као платформом за масовно ширење ка старијим корисницима.
„Ген-АИ је потпуно изменио природу проблема. Раније смо проверавали да ли је слика аутентична или је фото-монтажа. Сада проверавамо да ли је итеративно-генерисани текст заснован на стварном извору — а то је много теже."— Никола Стевановић, МА, истраживач верификације чињеница, Залара
Алати које редакције примењују
Анкетом међу 38 редакција Залара је документовало следеће алате за верификацију у активној употреби:
- InVID / WeVerify — верификација видео-снимака и слика (употребљава 47% редакција)
- Google Reverse Image Search и TinEye — претраживање порекла фотографија (81%)
- Wayback Machine — провера историје веб-страница (69%)
- CrowdTangle / Meta Content Library — праћење ширења садржаја на друштвеним мрежама (34%)
- AI дектектори (Originality, GPTZero) — провера ВИ-генерисаног текста (само 19%, иако је потреба препозната код свих)
Структурни изазови: зашто fact-checking није довољан
Истраживање потврђује оно на шта медијска теорија указује годинама: реактивни fact-checking — проверавање конкретних тврдњи пошто су се прошириле — ограничен је у свом домету. Студије показују да исправка дезинформације у просеку досеже свега 16–23% публике коју је оригинална лажна информација достигла.
Ефикасније стратегије укључују превентивне приступе (пре-бункинг), медијску писменост у формалном образовању, платформске алгоритамске одговорности и регулаторне механизме за брзо уклањање очигледно штетних дезинформација — уз очување слободе изражавања.
Препоруке за редакције
- Успоставити интерни протокол верификације с јасним одговорностима по улогама
- Инвестирати у обуку новинара за употребу верификационих алата
- Поставити верификацију визуелних садржаја (слике, видео) на исти ниво обавезности као текстуалну проверу
- Сарађивати у регионалним fact-checking мрежама (BIRN, Raskrinkavanje, Faktograf)
- Публиковати транспарентне исправке с детаљним образложењима, не само кратким напоменама