1. Пораст аудио-визуелних формата и подкастинга
Подкастинг је у Србији прешао из нишне категорије у мејнстрим медијски формат. Према подацима праћења платформи, број активних подкаст серијала на српском језику порастао је са 340 у 2023. на преко 890 у јуну 2026. Водеће медијске куће попут Н1, Нова С и РТС Плеј лансирале су сопствене подкаст програме, а независни ствараоци окупили су значајне претплатничке базе.
Видео-сажеци вести (вертикални формат, до 90 секунди) постали су стандардни дистрибутивни канал за свих пет највећих информативних портала у Србији. Анализа показује да овај формат генерише три пута више ангажмана него традиционални текстуални чланак исте теме. Уредници сада у планирање прилога уграђују видео-скрипте паралелно са текстуалним верзијама.
"Читаоци не нестају — они мигрирају ка новим форматима. Наш задатак је да следимо ту миграцију без компромитовања новинарских стандарда."
— Милена Томић, главна уредница Медија Плус Бг2. Консолидација власничких структура
Током 2024–2026. периода Залара је пратила власничке транзакције у медијском сектору Србије. Идентификовали смо 14 значајних промена власништва у том периоду, при чему се приметно концентрисање медијске имовине у рукама неколико великих конгломерата. Пет медијских компанија тренутно контролише приближно 63% укупне читаности/гледаности у Србији, мерено комбинованим метрикама.
Ова консолидација носи двоструке импликације. Са пословне стране, омогућава инвестиције у технолошку трансформацију и проширење редакцијских капацитета. Са становишта медијског плурализма, повлачи питања о независности уређивачке политике и разноврсности гласова у јавном простору. Регулатор РЕМ у свом годишњем извештају за 2025. изразио је умерену забринутост у вези са трендом концентрације без покретања конкретних поступака.
| Медијска група | Број наслова | Удео у читаности | Пораст 2024–26 |
|---|---|---|---|
| Адриа Медиа Груп | 12 | 22% | +4,2% |
| Медија Инвест Холдинг | 8 | 17% | +2,8% |
| Балкан Медија Груп | 6 | 14% | -1,1% |
| Унион Медиа д.о.о. | 5 | 10% | +1,5% |
| Мрежа локалних медија | 31 | 9% | -0,6% |
3. Монетизација и финансирање независних медија
Независни онлајн медији у Србији суочавају се са вишеструким изазовима одрживог финансирања. Традиционални огласни приходи опали су за просечно 28% у периоду 2021–2026, услед миграције рекламног буџета ка платформама попут Google-а и Meta-е. У исто време, читалачке претплате показују обећавајући потенцијал — 14 онлајн медија тренутно наплаћује претплату, наспрам само четири у 2020. години.
Анализа Залара показује да медији са диверзификованим приходима (претплате, организација događaja, образовни садржај, пројектни грантови) исказују 40% виши степен уређивачке независности у анкетама спроведеним међу новинарима. Овај налаз указује на директну везу између финансијске структуре и капацитета за независно извештавање.