Уторак, 5. август 2026.

Медијска сцена Србије

Детаљан преглед структуре медијског система Србије — типологија медија, регулаторни оквир, власничке структуре и стање јавног сервиса. Ажурирано јул 2026.

Медијски систем Србије у бројевима

1.247
регистрованих медија
Регистар медија РЕМ, јун 2026.
229
онлајн информативних портала
са активном уредничком политиком
107
ТВ станица
укључујући кабловске
264
радио станица
са важећим дозволама РЕМ

Врсте медија и карактеристике

TV

Телевизија

Телевизијски систем Србије чини јавни сервис (РТС 1, РТС 2, РТС 3) са националним покривањем, пет станица са националном дозволом за емитовање (Пинк, Хепи, Нова С, Н1, Прва), те широка мрежа регионалних и локалних станица. РТС задржава највећу гледаност у вечерњим информативним блоковима (32%), иако је Пинк дуго доминирала забавним програмом.

107 ТВ станица RTS — 32% прим-тајм 5 националних станица
RAD

Радио

Радио-дифузни простор Србије карактерише висок степен фрагментираности. Јавни сервис покрива пет програмских канала (Радио Београд 1–3, Радио Нови Сад, Радио Призрен). Комерцијалне станице с националним покривањем (Радио 202, Студио Б Радио) конкуришу са великим бројем локалних оператора, нарочито у Војводини где делује 81 радио станица.

264 радио станице Јавни сервис — 5 канала 81 станица у Војводини
ŠTP

Штампани медији

Тржиште дневних новина суочава се са системским опадањем тиражи. Политика (нај старији дневник) са тиражом испод 25.000 примерака, Вечерње новости и Блиц остају главни играчи. Посебну вредност задржавају специјализовани магазини (технологија, наука, Business Review) и регионални листови. Процес дигитализације штампаних издања убрзан је, али монетизација дигиталних верзија остаје изазовна.

12 дневних листова Тираже: 5.000–25.000 34 недељна издања
ONL

Онлајн медији

Онлајн информативни портали постали су доминантни формат конзумирања вести у Србији. Највећу читаност бележе: Telegraf.rs, N1info.rs, Blic Online, Mondo.rs и 021.rs. Значајан дио онлајн медијске сцене чине нишни портали са специјализованим темама (економија, технологија, спорт, наука). Независни онлајн медији (Istinomer, BIRN, CINS) играју кључну улогу у истраживачком новинарству.

229 активних портала Тop 5 — 68% читаности 28 истраживачких медија

Регулатор електронских медија (РЕМ)

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) основано је Законом о електронским медијима из 2014. године. Надлежности РЕМ-а укључују издавање и одузимање дозвола за емитовање, мониторинг програмских садржаја, надзор над применом принципа медијског плурализма и праћење власничких структура.

Независност РЕМ-а предмет је сталних разматрања у оквирима медијских анализа. Организације цивилног друштва указале су на случајеве у којима одлуке о издавању дозвола нису праћене доследном применом транспарентних критеријума. Европска комисија у Извештају о напретку Србије за 2025. поново изразила умерену забринутост у вези са независношћу регулатора.

Правни актГодинаКључне одредбе
Закон о електронским медијима2014. (изм. 2021.)Оснивање РЕМ-а, лиценцирање, програмски стандарди
Закон о јавном информисању и медијима2014. (изм. 2023.)Регистар медија, финансирање медија из јавних фондова
Закон о оглашавању2016.Забрана прикривеног оглашавања, ограничења политичких огласа
Уредба о суфинансирању медија2017. (изм. 2024.)Критеријуми за јавна средства, обавеза транспарентности

Јавни сервис: РТС и РТВ

Радио-телевизија Србије (РТС) и Радио-телевизија Војводине (РТВ) представљају два стуба јавног сервиса у Србији. Финансирају се из претплате и буџетских средстава, уз огласне приходе. Независност уредничке политике јавних сервиса тема је стручних расправа — нарочито у периодима предизборних кампања, када Залара бележи повишену учесталост уређивачких избора који idu у корист владајућих структура.