Слобода штампе у Србији 2026: Между напретком и структурним ризицима
Индекс слободе штампе организације Репортери без граница (RSF) за 2026. годину поставио је Србију на 72. место међу 180 рангираних земаља — помак за три места у односу на 2025. годину, ali и даље далеко испод просека Европске уније (34. место у агрегату). Ова бројка постаје значајнија тек ако је посматрамо у контексту: Хрватска (54), Северна Македонија (68), Монтенегро (75), Босна и Херцеговина (79). Регионална слика је слична — цела Западна Балканска регија бележи резултате значајно испод европских стандарда.
Залара је у сарадњи са Центром за истраживање медија (ЦИМ) Факултета политичких наука у Београду спровела студију о стварном стању слободе штампе у Србији, ослањајући се на три комплементарна извора: квантитативну анализу пријава о нападима и притисцима на новинаре (2023–2026), дубинске интервјуе са 41 новинаром из различитих врста медија, и анализу регулаторног оквира и судске праксе у вези са медијима.
Законодавни оквир: Реформе са непотпуним ефектима
Усвајање новог сета медијских закона у периоду 2023–2024. године — Закона о јавном информисању и медијима (измене), Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима — стручна јавност дочекала је са умереним оптимизмом. Новинарска удружења истицала су низ позитивних помака: јачање транспарентности власништва над медијима, прецизнија правила о државном оглашавању и ограничавање концентрације медијске власничке структуре.
Ипак, имплементација је донела нове изазове. Регистар медија, успостављен под новом регулативом, упркос формалним захтевима транспарентности и даље показује неуједначеност у документовању стварних корисника власника медија (beneficial ownership). Независна регулаторна тела — Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и Повереник за информације — функционишу са ограниченим буџетима и потенцијалним проблемима у независности именовања.
„Законски оквир је значајно унапређен. Питање је да ли постоји политичка воља и институционални капацитет за доследну примену тих закона — и то питање остаје отворено."— Проф. др Весна Кличковић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
Физичка безбедност новинара: Подаци из базе САФОС
База података о нападима и претњама против новинара (САФОС), коју заједно одржавају Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Удружење новинара Србије (УНС), бележи следеће у периоду јануар 2023 — јун 2026:
- Физички напади на новинаре: 14 документованих случајева (8 са телесним повредама, 6 са оштећењем опреме)
- Вербалне претње и застрашивање: 67 пријављених случајева
- Притисак и сметње при извештавању: 134 пријаве (онемогућавање снимања на јавним местима, одбијање приступа информацијама)
- Стратешке тужбе против медија (SLAPP): 23 案件покренута против новинара или уредника
СЛАПП тужбе представљају нарочито забрињавајући тренд. Иако у великом броју случајева тужиоци на суду не успевају, сам поступак ствара финансијски и психолошки терет за новинаре — нарочито оне запослене у мањим редакцијама без институционалне правне подршке. Просечна SLAPP тужба траје 18–24 месеца пре него што буде окончана у корист туженог новинара.
Дигитално окружење: Нови вектори притиска
Поред традиционалних облика притиска, истраживање Залара документовало је пораст дигиталних претњи. Координиране кампање узнемиравања на друштвеним мрежама, усмерене ка новинарима истраживачких тема, забележене су у 29 случајева у периоду истраживања. Анализа показује да су такве кампање диспропорционално усмерене ка новинаркама — 64% жртава дигиталног узнемиравања у бази биле су жене.
Циберсигурносни ризици такође расту. Три редакције известиле су о покушајима hakovanja својих система у 2025. години, а приближно 38% анкетираних новинара изразило је забринутост због могућег надзора својих дигиталних комуникација.
Економска независност медија: Структурни ризик за уредничку слободу
Одређени облик зависности медија — от владе, регионалних власти, државних предузећа или политички повезаних корпорација — представља субтилнији, ali потенцијално озбиљнији ризик за слободу медија него физичке претње. Анализа прихода 28 медијских кућа у Србији (2024–2025) показује да је 41% укупних медијских прихода у Србији дошло из буџетских или паrabуџетских извора — директних или индиректних.
Ова структурна зависност не значи нужно директну уредничку контролу, али ствара подстицаје за самоцензуру. Анкетно истраживање међу 186 новинара показало је да 56% испитаника верује да финансијска зависност медијске куће у којој раде утиче на уредничке одлуке о одређеним темама.
Перспективе: Путеви ка јачању медијске слободе
На основу компаративне анализе са земљама које су у последњих десет година значајно побољшале своје позиције на индексима слободе штампе (Грузија, Молдавија, Естонија), Залара истраживачки тим идентификовао је кључне факторе успеха:
- Независна и финансијски одржива јавна медијска служба
- Прецизна правила против СЛАПП тужби са механизмом раног одбацивања
- Транспарентан и предвидљив систем расподеле државног оглашавања
- Развијена новинарска удружења са ефективном адвокатском функцијом
- Образовање медијске писмености публике као дугорочни заштитни фактор
Ниједан од ових фактора није довољан сам за себе — потребан је системски приступ и дугорочна политичка посвећеност унапређењу медијске слободе. Позиција Србије на 72. месту индекса РСФ за 2026. годину није само бројка — она је показатељ системске позиције коју је могуће унапредити само системским одговором.
Драган Стевановић