Слобода медија

Слобода штампе у Србији 2026: Между напретком и структурним ризицима

Новинари на прес-конференцији у великој сали са микрофонима испред говорнице, дневно светло кроз прозоре

Индекс слободе штампе организације Репортери без граница (RSF) за 2026. годину поставио је Србију на 72. место међу 180 рангираних земаља — помак за три места у односу на 2025. годину, ali и даље далеко испод просека Европске уније (34. место у агрегату). Ова бројка постаје значајнија тек ако је посматрамо у контексту: Хрватска (54), Северна Македонија (68), Монтенегро (75), Босна и Херцеговина (79). Регионална слика је слична — цела Западна Балканска регија бележи резултате значајно испод европских стандарда.

Залара је у сарадњи са Центром за истраживање медија (ЦИМ) Факултета политичких наука у Београду спровела студију о стварном стању слободе штампе у Србији, ослањајући се на три комплементарна извора: квантитативну анализу пријава о нападима и притисцима на новинаре (2023–2026), дубинске интервјуе са 41 новинаром из различитих врста медија, и анализу регулаторног оквира и судске праксе у вези са медијима.

Законодавни оквир: Реформе са непотпуним ефектима

Усвајање новог сета медијских закона у периоду 2023–2024. године — Закона о јавном информисању и медијима (измене), Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима — стручна јавност дочекала је са умереним оптимизмом. Новинарска удружења истицала су низ позитивних помака: јачање транспарентности власништва над медијима, прецизнија правила о државном оглашавању и ограничавање концентрације медијске власничке структуре.

Ипак, имплементација је донела нове изазове. Регистар медија, успостављен под новом регулативом, упркос формалним захтевима транспарентности и даље показује неуједначеност у документовању стварних корисника власника медија (beneficial ownership). Независна регулаторна тела — Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и Повереник за информације — функционишу са ограниченим буџетима и потенцијалним проблемима у независности именовања.

„Законски оквир је значајно унапређен. Питање је да ли постоји политичка воља и институционални капацитет за доследну примену тих закона — и то питање остаје отворено."
— Проф. др Весна Кличковић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду

Физичка безбедност новинара: Подаци из базе САФОС

База података о нападима и претњама против новинара (САФОС), коју заједно одржавају Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Удружење новинара Србије (УНС), бележи следеће у периоду јануар 2023 — јун 2026:

  • Физички напади на новинаре: 14 документованих случајева (8 са телесним повредама, 6 са оштећењем опреме)
  • Вербалне претње и застрашивање: 67 пријављених случајева
  • Притисак и сметње при извештавању: 134 пријаве (онемогућавање снимања на јавним местима, одбијање приступа информацијама)
  • Стратешке тужбе против медија (SLAPP): 23 案件покренута против новинара или уредника

СЛАПП тужбе представљају нарочито забрињавајући тренд. Иако у великом броју случајева тужиоци на суду не успевају, сам поступак ствара финансијски и психолошки терет за новинаре — нарочито оне запослене у мањим редакцијама без институционалне правне подршке. Просечна SLAPP тужба траје 18–24 месеца пре него што буде окончана у корист туженог новинара.

Дигитално окружење: Нови вектори притиска

Поред традиционалних облика притиска, истраживање Залара документовало је пораст дигиталних претњи. Координиране кампање узнемиравања на друштвеним мрежама, усмерене ка новинарима истраживачких тема, забележене су у 29 случајева у периоду истраживања. Анализа показује да су такве кампање диспропорционално усмерене ка новинаркама — 64% жртава дигиталног узнемиравања у бази биле су жене.

Циберсигурносни ризици такође расту. Три редакције известиле су о покушајима hakovanja својих система у 2025. години, а приближно 38% анкетираних новинара изразило је забринутост због могућег надзора својих дигиталних комуникација.

Економска независност медија: Структурни ризик за уредничку слободу

Одређени облик зависности медија — от владе, регионалних власти, државних предузећа или политички повезаних корпорација — представља субтилнији, ali потенцијално озбиљнији ризик за слободу медија него физичке претње. Анализа прихода 28 медијских кућа у Србији (2024–2025) показује да је 41% укупних медијских прихода у Србији дошло из буџетских или паrabуџетских извора — директних или индиректних.

Ова структурна зависност не значи нужно директну уредничку контролу, али ствара подстицаје за самоцензуру. Анкетно истраживање међу 186 новинара показало је да 56% испитаника верује да финансијска зависност медијске куће у којој раде утиче на уредничке одлуке о одређеним темама.

Перспективе: Путеви ка јачању медијске слободе

На основу компаративне анализе са земљама које су у последњих десет година значајно побољшале своје позиције на индексима слободе штампе (Грузија, Молдавија, Естонија), Залара истраживачки тим идентификовао је кључне факторе успеха:

  • Независна и финансијски одржива јавна медијска служба
  • Прецизна правила против СЛАПП тужби са механизмом раног одбацивања
  • Транспарентан и предвидљив систем расподеле државног оглашавања
  • Развијена новинарска удружења са ефективном адвокатском функцијом
  • Образовање медијске писмености публике као дугорочни заштитни фактор

Ниједан од ових фактора није довољан сам за себе — потребан је системски приступ и дугорочна политичка посвећеност унапређењу медијске слободе. Позиција Србије на 72. месту индекса РСФ за 2026. годину није само бројка — она је показатељ системске позиције коју је могуће унапредити само системским одговором.

Портрет Драган Стевановић, медијски аналитичар Залара
Драган Стевановић Медијски аналитичар, Залара

Специјалиста за медијску политику и слободу штампе са преко 12 година истраживачког искуства. Коаутор извештаја о стању медија у земљама Западног Балкана за Савет Европе (2022, 2024).

Повезани чланци