Вештачка интелигенција у новинарству: Преобликовање редакцијске праксе у Србији

Када је редакција београдског онлајн медија у јануару 2026. године увела алат вештачке интелигенције за аутоматску обраду финансијских извештаја, новинари су у почетку реаговали скептично. Три месеца касније, исти новинари признају да им алат уштеди у просеку сат и по дневно — и да им је оставило простор за дубинска истраживачка питања која раније нису стигли да покрену.

Ова анегдота илуструје шири феномен: вештачка интелигенција у новинарству није уклањање новинара, већ суптилна промена у томе шта новинар заправо ради. Залара анализа, заснована на истраживању спроведеном у 11 редакција у Србији и три у региону (Хрватска, Босна и Херцеговина), документује ову промену у детаљима.

Тренутно стање: Које ВИ алате користе српске редакције

Истраживање је показало да 63% анкетираних редакција у Србији тренутно користи барем један алат заснован на вештачкој интелигенцији. Ипак, та употреба је неуједначена и у великој мери ограничена на специфичне задатке:

• Аутоматска транскрипција звучних и видео записа — најраспрострањенија употреба, присутна у 58% редакција
• Генерисање SEO метаподатака и наслова — у употреби у 41% редакција
• Аутоматска обрада структурисаних података (финансијски извештаји, спортски резултати, изборни подаци) — 29% редакција
• Верификација слика и видеа (детекција deepfake садржаја) — тек 17% редакција
• Аутоматско генерисање нацрта текста — 23% редакција, претежно за стандардизоване форме

Аутоматизација рутинских задатака: Добитници и губитници

Највидљивија примена ВИ у редакцијама је аутоматизација рутинских задатака. За финансијски новинарство, алати попут GPT-базираних платформи омогућавају аутоматску генерацију прелиминарних прегледа квартала финансијских резултата компанија за мање од 30 секунди — задатак који је иначе захтевао читање 60–120 страница документа.

Спортско новинарство је, на нивоу чисте реактивне извештачке покривености (резултати, статистике, табеле лиге), у великој мери аутоматизовано у редакцијама које имају ресурса за имплементацију. Неке редакције у земљама Западне Европе аутоматски генеришу 500–2.000 спортских чланака недељно без уредничке интервенције.

У српском контексту, ова аутоматизација је у раним фазама, али тренд је јасан. Новинари у сегментима попут спортске хронике, метеорологије и инфраструктурних извештаја соочавају се с редефинисањем своје улоге: са аутора рутинских текстова на уреднике аутоматски генерисаних излаза.

Верификација информација: ВИ као чувар истине

Један од највреднијих доприноса ВИ у контексту новинарских стандарда је подршка процесима верификације информација. Истраживање Залара идентификовало је три главне области примене:

Детекција манипулисаних слика и видеа. Са порастом deepfake технологије, редакције све чешће имплементирају ВИ алате за аутоматску анализу визуалног садржаја. Алати попут Sensity AI анализирају биометријске аномалије у видеу и сликама с тачношћу преко 92% за постојеће deepfake методе — мада трка у наоружању са генераторима deepfake садржаја не престаје.

Провера чињеница у реалном времену. Неколико европских новинских агенција имплементирало је системе који аутоматски упозоравају новинаре када садржај у тексту противречи постојећим верификованим изворима у бази знања. У Србији, Faktograf.rs је међу пионирима оваквих приступа у регионалном контексту.

Анализа извора и мрежа дезинформација. ВИ алати за анализу мрежа комуникације (graph analytics) омогућавају брзо идентификовање координисаних кампања ширења дезинформација, праћењем брзине и обрасца ширења одређеног садржаја на друштвеним мрежама.

Нове компетенције: Шта данашњи новинар мора да зна

Истраживање је идентификовало раст потражње за хибридним новинарским профилима — особама које комбинују традиционалне новинарске вештине (контекстуализација, изградња поверења са изворима, наративна структура) са дигиталним и техничким компетенцијама. Конкретно, 68% уредника у нашем узорку изјавило је да при запошљавању нових сарадника тражи барем базично разумевање ВИ алата.

Три компетенције издвајају се као најважније:

• Prompt engineering за новинарске задатке — способност формулисања прецизних упита ВИ алатима за максималан квалитет излаза
• Критичка евалуација ВИ излаза — разумевање ограничења, грешака и потенцијалних пристрасности које ВИ системи могу увести
• Дата журнализам и визуализација — способност анализе структурисаних скупова података и визуалног приповедања

Етичке контроверзе: Транспарентност и ауторство

Употреба ВИ у новинарству отвара низ нерешених етичких питања. Централно питање је транспарентност: треба ли читаоци да буду обавештени када је чланак генерисан или асистиран вештачком интелигенцијом? Одговори се разликују међу редакцијама — неке примењују стриктне политике обелодањивања, друге сматрају да је ВИ само алат попут Microsoftовог Worda.

Ауторска права остају правно нерешено питање. Српски Закон о ауторском и сродним правима тренутно не регулише експлицитно садржај генерисан вештачком интелигенцијом — правна празнина коју ће законодавци морати да попуне у наредним годинама.

Перспектива 2027–2030: Шта можемо очекивати

На основу технолошких трендова и ставова уредника које смо интервјуисали, Залара идентификује три сценарија за наредне четири године:

Сценарио постепене интеграције (највероватнији) подразумева даљу аутоматизацију рутинских задатака уз очување новинарске аутономије у истраживачким и аналитичким форматима. ВИ постаје стандардни алат, попут данашњег интернета.

Сценарио дубоке аутоматизације доводи до реструктуирања редакција са значајним смањењем броја новинара задужених за стандардно извештавање, уз концентрацију ресурса на специјализоване истраживачке тимове.

Сценарио регулаторне ограничености — уколико ЕУ или националне регулативе уведу строга ограничења на употребу ВИ у информативном садржају — могао би успорити интеграцију и очувати традиционалне редакцијске структуре.

Закључак

Вештачка интелигенција у новинарству није будућа претња нити прошла узбуна — она је садашња трансформација у пуном току. Питање за новинаре, редакције и медијску индустрију Србије није да ли прихватити ову трансформацију, него под којим условима, са каквом транспарентношћу и у служби каквих новинарских вредности.