Рангирање Србије у индексу слободе штампе 2026: Анализа фактора и перспективе
Катарина Вукићевић
Организација „Репортери без граница" (RSF) ове године поново је укључила Србију у групу земаља с „тешком ситуацијом" за новинаре, са укупним скором од 44,7 бода на скали 0–100 и рангом 86 у свету. Иако је ово незнатно побољшање у поређењу са 2025. годином (88. место, 42,3 бода), анализа методологије и конкретних показатеља открива комплекснију слику.
Залара је спровела детаљну анализу свих пет методолошких димензија RSF индекса за Србију и упоредила их с регионалним контекстом — Хрватском (47. место), Босном и Херцеговином (72. место), Северном Македонијом (78. место) и Црном Гором (94. место).
Политички контекст медија: Где Србија губи бодове
Наjвећи пад бодова Србија бележи у категорији „Политички контекст" (23,1/100), где RSF процењује независност медија од политичких структура, притиске на уреднике и кривичноправне ризике за новинаре. Залара је идентификовала неколико конкретних чинилаца:
- Концентрација огласног тржишта у медијима блиским власти (процена: 58–62% вредности укупног огласног тржишта)
- Недовршена примена прописа о транспарентности медијског власништва
- Притужбе на уредничке притиске у 6 од 14 анкетираних редакција (анонимизовано истраживање)
„Проблем није у закону — закони у Србији углавном постоје. Проблем је у систематском неспровођењу и у томе да новинарске институције немају довољно механизама за реаговање."— Аноним, главни уредник регионалног медија, 2026.
Правни оквир: Парадокс доброг закона и слабе примене
Занимљиво је да Србија у категорији „Правни оквир" добија релативно добар скор (56,4/100), делом захваљујући Закону о медијима из 2023. и амандманима из 2025. Ипак, истраживачи RSF указују да сама существeност законских одредби није довољна без ефикасних механизама примене, независног регулаторног тела и правосудних капацитета за процесуирање претњи новинарима.
Регионална поређења и закључак
У регионалном контексту, Хрватска је европска мерила ближа земља са рангом 47, на путу ка потпуном усклађивању са ЕУ медијским стандардима. Босна и Херцеговина показује сличне структурне проблеме као Србија, с додатном комплексношћу ентитетске медијске фрагментације.
Наш закључак: Напредак у рангирању могућ је кроз конкретне мере — јачање Савета за штампу, увођење обавезних транспарентних механизама огласног финансирања медија и успостављање специјализованог тужилаштва за нападе на новинаре. Ове мере нису скупе, али захтевају политичку вољу.