Вештачка интелигенција у редакцијама: Помоћник или конкурент новинарима?

Питање о томе да ли ће вештачка интелигенција заменити новинаре одавно је прешло из домена спекулације у домен реалне уредничке политике. У Залара анкети спроведеној међу 94 новинара и уредника из 22 редакције у Србији (јун–јул 2026), 61% испитаника изјавило је да у свакодневном раду повремено или редовно користи AI алате — наспрам 23% пре само две године.

Хронологија AI увођења у српске редакције

Прва систематска примена AI у српским медијима забележена је 2022. године, углавном за аутоматски превод агенцијских вести. До 2024. уведени су алати за аутоматску транскрипцију аудио и видео материјала, а данас AI асистенти активно помажу у иницијалном истраживању тема, сумаризацији дугачких докумената и генерисању headline варијанти за А/Б тестирање.

Ризици: Халуцинације, пристрасност и атрибуција

Пет редакција у нашем узорку пријавило је инциденте у којима је AI генерисани садржај садржао нетачне информације — такозване „халуцинације" — које нису биле детектоване пре публиковања. У три случаја дошло је до јавних исправки. Ови инциденти откривају суштински ризик брзог увођења AI без одговарајућих уредничких провера.

Поред фактичких грешака, истраживачи указују и на проблем систематске пристрасности AI модела (нарочито у историјским темама), питање ауторства и атрибуције AI-генерисаног садржаја, те правне недоумице о ауторским правима.

Препоруке за одговорну примену

• Увести интерне политике о употреби AI алата у редакцији, с јасним дефиницијама дозвољене и недозвољене употребе
• Обавезно означавати садржај делимично или у потпуности генерисан AI алатима
• Организовати редовне обуке за новинаре о препознавању AI грешака и пристрасности
• Успоставити процес верификације AI излаза пре публиковања, нарочито код осетљивих тема

Закључак Залара анализе: AI је стварни алат, не будућност. Питање није да ли га користити, него kako: одговорно, транспарентно и уз очуване уредничке стандарде које ниједан алгоритам не може да замени.